Žene su kao muškarci – samo su jeftinije

Muškarci u Nemačkoj imaju prosečno za 23 odsto veće plate od žena. To znači da za iste pare godišnje moraju da rade tri meseca manje. Ta razlika je u ruralnim delovima Nemačke, gde živi oko 13 miliona ljudi, veća za 10 procenata u odnosu na gradove, kaže Gabrijele Šturm iz Saveznog instituta za urbanizam i prostorno planiranje.

„Ljudi koji žive u ruralnim područjima uglavnom su zadovoljni svojim tradicionalnim načinom života. Istovremeno, tamo 40 odsto žena ima samo povremene poslove, a to znači da zarađuju manje od 400 evra mesečno.“

Podela uloga u porodicama na selu i dalje je često ona klasična – muškarac radi, ide automobilom na posao u grad, a žena je zadužena za decu i domaćinstvo. Pošto u produženom boravku u školama obično nema dovoljno mesta, ženama ostaje malo vremena za neki plaćeni posao. Zato one obično traže posao koji mogu da obavljaju od kuće.

Internet je olakšao stvari

Sa pojavom interneta situacija je olakšana i one mogu na taj način da ponude svoje proizvode i usluge. Udruženje žena sa sela sistematski podržava otvaranje takozvanih „seoskih internet-portala“, kaže predsednica tog udruženja Brigite Šerb. Ono podržava sve žene koje žive na selu, a ne samo one koje se bave poljoprivredom.

„Tu se mogu pronaći oglasi žena sa sela koje nude najrazličitije vrste usluga – od rada u kafiću do veb-dizajna, od organizacije dečijih rođendana u seoskom dvorištu do koordinacije marketinških akcija. Žene su veoma kreativne kada je reč o novim proizvodima i novim uslugama. Nama je potrebna struktura koja omogućava da se njihove ideje sprovedu u delu.“

To uglavnom nisu stalna radna mesta, ali su žene sa sela iz nužde naučile kako da iskombinuju više manjih poslova odjednom. Rade na farmi, prodaju mleko i jaja, iznajmljuju sobe ili stanove za odmor preko vikenda… Udruženje žena sa sela nudi obuku u veb-dizajnu za mlade majke i do sada su tu šansu iskoristile 44 žene. Jedna od njih je Inke Štut-Jirs.

„Godinu dana smo pohađale kurs veb-dizajna i istovremeno išle na obuku za samozapošljavanje što podrazumeva razgovor sa klijentima, retoriku i slično. Dakle, nismo se obučile samo tehnički već i za samostalan rad od kuće.“

Žene odlaze sa sela

Inge je poljoprivredna inženjerka i radila je u firmi nedaleko od mesta u kome je živela. Posle rođenja drugog deteta se preselila i svakodnevno je do posla putovala po dva sata. To je za majku sa dvoje male dece bilo previše, morala je da se odrekne stalnog posla. Inke se nakon studija vratila na selo, a to ne rade baš sve mlade žene, kaže Gabrijele Šturm iz Insituta za urbanizam i prostorno planiranje.

„Rečenica tipa: ’Moram da se preselim zbog posla’, pokazuje da ruralne zajednice i dalje pate zbog nedostatka mogućnosti za zapošljavanje. Pored toga, mlade žene su daleko mobilnije od mladih muškaraca i znatno brže se odlučuju za odlazak u grad. Zbog toga u nekim okruzima na sto muškaraca starosti od 18 do 30 godina dolazi manje od 80 žena tog uzrasta.“

Situacija će nastaviti da se pogoršava dokle god se ponuda poslova za žene u ruralnim područjima ne poboljša. Već sad je u pojedinim selima teško pronaći poštu ili banku pa čak često nema ni škole niti bilo kakve institucije kulture, kaže predsednica Udruženja žena sela Brigite Šerb.

„Ruralna područja imaju budućnost samo ako uspemo da na selima zadržimo mlade i obrazovane žene. Sa svakom ženom koja napusti selo, odlazi i jedna potencijalna porodica.“

Zašto je poštar bolji od poštarke?

Istovremeno, i dalje postoji nejednakost u platama i u gradovima. Žene u bankama zarađuju 30 procenata manje od muškaraca, kuvarica ima za 40 odsto manju platu od kuvara, a poštarka dva procenta manje od svog kolege. Nemačko udruženje pravnica zahteva jednake plate za isti rad.

„Potreban nam je pristup podacima iz platnih sistema i potrebno je da time rukovode drugi ljudi, a ne oni koji su to činili do sada“, kaže Hajde Pfar iz pomenutog udruženja.

Nakon usvajanja zakona koji garantuje jednaku platu za isti posao, u Švajcarskoj i Kanadi su pomaci konačno vidljivi – prosečna plata žena se povećala.

Autori: Henrijet Vrege / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević