Premijer (Vučić) mekog srca

U trenutku kada je srpska vlada konačno usvajala važan set reformskih zakona uslijedila je (ne)očekivana ostavka srpskog ministra finansija Lazara Krstića. Krstić se povukao iz vlade jer nisu prihvaćeni njegovi prijedlozi za oštrije mjere u javnim finansijama: smanjenje penzija od najmanje 20 odsto, plata u javnom sektoru 15 odsto, otpuštanje 160.000 ljudi, poskupljenje struje za 30 odsto. Vučić takve mjere nije prihvatio. „Premijer je mekog srca, i zato ima toliku podršku naroda“, naveo je nakon ostavke Lazar Krstić. Polureforme, populizam, izostanak investicija i privrednog rasta – ta priča može da se završi veoma neslavno po Srbiju, smatraju ekonomski stručnjaci sa kojima smo razgovarali.

Krstićeve mjere – bezobrazluk?

Predložene mjere Lazara Krstića su najobičniji bezobrazluk, ocjenjuje za DW Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. „To što je on predložio je sječa sjekirom po nekim stečenim pravima. Nama su potrebne uštede, ali nama nisu potrebne uštede na penzijama, platama ljekara, na platama profesora i nastavnika. Nama trebaju uštede tamo gdje pare šikljaju u stotinama miliona evra, a o čemu niko ne govori: državne banke moraju da prestanu da daju burazerske kredite i eto vam samo tu pola milijarde čiste godišnje uštede“, kaže Stevanović i nastavlja da nabraja: „Trebalo bi prestati sa sumanutom politikom subvencija, koje se naveliko najavljuju. Zatim, trebalo bi prekinuti sa tajnim ugovorima, koji nanose enormnu štetu Srbiji. Na primjer, Er Srbija je prošle godine imala gubitak od 80 miliona evra, a oni se time hvale. Za ostale tajne ugovore ne smijem ni da pomislim kakvi će biti rezultati. Jedino što bi trebalo uraditi je otpuštanje bar 150.000 partijski zaposlenih ljudi iz javnog sektora. To su prave uštede, a ne da burazersku ekonomiju i tajne dilove moraju da plate siromašni penzioneri i pošteni radnici koji su potrebni ovom društvu“, navodi Stevanović.

Meko srce premijersko

Krstićeva izjava o „mekom srcu“ je pokušaj pravdanja premijera, ali je ipak skandalozna, kaže u razgovoru za DW Biljana Stepanović, glavna urednica magazina Nova ekonomija. „Premijer jedne zemlje nije tu da ima meko srce. Onaj sa mekim srcem ide u neku humanitarnu organizaciju da tamo radi. Premijer jedne zemlje kao što je Srbija mora da bude neko ko će da povuče zaista teške poteze. Još je gore što je premijer priznao da nije u stanju da povuče poteze koje mora da povuče. Predsjednik vlade mora da nam saopšti šta će da uradi, jer mi taj odgovor nismo dobili. Besmisleno je u takvoj situaciji govoriti o reformama“, ocjenjuje Biljana Stepanović.

Ostavka Krstića je bila „sporazumna“ – bar su tako ubjeđivali građane svi akteri. Vunderkind sa Jejla trebalo bi da ostane u Vladi kao savjetnik nedefinisane pozicije, a i da radi na rebalansu budžeta iako se ne slaže sa mjerama premijera. Suludo je širiti harmoničnu sliku, smatra Aleksandar Stevanović. „Harmoniju možete imati između igrača jednake vrijednosti, a Aleksandar Vučić je sada jedno 100 puta moćniji igrač od Krstića. Krstić jednostavno nije želio da ostane zapamćen kao ministar finansija zemlje koja je bankrotirala i zato se na vrijeme izvlači sa tog mjesta.“

Zakon o radu - pozitivan korak?

Kao dio paketa reformi – i to onaj o kojem se izgleda slažu svi u vladi – danas bi trebalo da bude usvojen i Zakon o radu. Sindikati su najavili proteste protiv i najavili generalni štrajk jer smatraju da će biti prepušteni samovolji poslodavaca. Naši sagovornici međutim ne dijele to mišljenje, i pozitivno vide novi Zakon o radu. „Prema dosadašnjem zakonu, kada nekoga jednom zaposlite praktično više ne možete da ga otpustite“, kaže Biljana Stepanović. „To je dovelo do toga da su privatni poslodavci izbjegavali da zapošljavaju radnike za stalno i tražili su druge modalitete. Promjene zakona o radu su, inače, bile nešto na čemu su stalno insistirali strani investitori“, napominje ona.

Da li će sada, kada je Zakon skrojen po željama investitora, zaista stići i najavljivane investicije? Neće – siguran je Aleksandar Stevanović. „Možda ćemo imati još nekih tajnih dilova, ali to nisu investicije i bolje je da toga nemamo. Možemo očekivati još virtuelnih investicija, kao što su bile Mubadala, Mercedes, fabrika čipova i slične stvari. Možemo očekivati da za relativno sitne pare prodamo neka od javnih preduzeća koja ne bi trebalo prodavati, a tu su ozbiljni kandidati Telekom, aerodrom i Elektroprivreda Srbije“, navodi naš sagovornik.

Stevanović smatra da su naprednjaci nastavili pogrešnu politiku demokrata – ne shvatajući da je problem srpske ekonomije nedostatak rasta, a ne deficit. „Deficit je samo posljedica. Svi bježe u sivu ekonomiju i zatvaraju biznise, pa je čak i centar Beograda sablasno prazan; niko više neće da se bavi biznisom jer se ne isplati. Biznis je pretjerano opterećen, regulacija je užasavajuća, visoki su nameti na najniže plate i nesposobnost da se obračuna sa partijskom ekonomijom i partijskim zapošljavanjem koje je započela DS, a SNS nastavila – sve su to postulati bivše politike koja u lošijim okolnostima daje još lošije rezultate“, neveseli je zaključak Aleksandra Stevanovića.

Bankrot?

„Prognoza Narodne banke Srbije (NBS) je da će ove godine biti milijardu evra stranih investicija, ali ja ne znam odakle će one doći i u kojim sektorima, jer se samo najavljuju a ne dolaze“, primjećuje Biljana Stepanović. „Čak i da je ta minimalna projekcija tačna, to je nedovoljno, i manje je od investicija koje smo imali prethodnih godina.“

Nedovoljno kraćenje rashoda i nikakav rast privrede i skoro nepostojeće investicije – da li je to računica koja vodi u bankrot? Javnost je do sada više puta naknadno saznala da je zemlja bila na ivici platežne nesposobnosti. Aleksandar Stevanović da Srbija sigurnim korakom korača ka bankrotu te da je „samo pitanje vremena kada će međunarodna zajednica saopštiti da je Srbija zemlja koja ne ispunjava svoje obaveze. Sa deficitom koji se bliži iznosu od 10 procenata, to je neizbežno.“