Referendum Srba na Kosovu dodatno komplikuje situaciju

Predstavnici nekoliko opština sa sjevera Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom su za sredinu februara najavili održavanje referenduma na kojemu će se stanovnici tih opština izjasniti da li žele kosovske institucije, što je svojevrsni izraz novoga otpora Srba sa sjevera Kosova.

Taj otpor je u početku bio pod snažnim uticajem Borisa Tadića i beogradskih vlasti, ali su oni vremenom shvatili da Tadić ima ugled ali nema uticaj, ocjenjuje za DW politički analitičar Dušan Janjić. Takođe se vidjelo da Tadić ipak ide u pravcu kompromisa sa Evropskom unijom (EU), što je dovelo do radikalizacije tog pokreta, kaže Janjić i komentira da „ideja referenduma predstavlja radikalizaciju tog pokreta, i sigurno je priprema za proglašenje odbijanja prihvatanja kosovskih institucija. Ili, što bi rekli, za otcjepljenje ili ostajanje, kako bi oni rekli, u Srbiji. Dakle, stvar je jako konfuzna na nivou terminologije, ali se praktično svodi na ideju podjele Kosova“.

Svetlana Đurđević Lukić, zamjenica predsjednika Foruma za međunarodne odnose, skreće pažnju da je ideja referenduma figurirala i u planovima međunarodne zajednice oko opredjeljivanja konačnog statusa Kosova. „Naravno, tada se pod time podrazumijevalo Kosovo u cjelini, i njegova teritorija kako je ono bilo formulisano u SFRJ. Ali je ipak činjenica da postoji taj neki 'prozor' koji ljudi sa sjevera Kosova mogu iskoristiti“, kaže ona.

Virus referenduma?

Međutim, održavanje ovakvog referenduma, ukoliko Beograd ne bude odlučnije reagovao da ga spreči, znači da se onda otvaraju mogućnosti da se na drugim dijelovima teritorije Srbije održavaju referendumi, kaže Svetlana Đurđević Lukić: „Vidimo da Albanci na jugu Srbije, koji su prije gotovo 20 godina organizovali jedan nelegalni referendum, imaju mogućnost da tako nešto ponove, ili bar da ukažu na svoje zahtjeve“.

Svetlana Đurđević Lukić kaže da je nakon odustajanja Beograda od svoje rezolucije za Ujedinjenje nacije o Kosovu postalo jasno da su pitanja Kosova i evropskih integracija povezana. Sada se svaki pokret u drugom pravcu, a kamoli referendum, mogu tumačiti od evropskih partnera kao nespremnost Beograda da se u potpunosti okrene EU, i ostavi iza sebe pitanje Kosova, smatra Svetlana Đurđević Lukić.

Ovakav rascjep na Kosovu obično dovodi do pada vlasti u Beogradu

Male su šanse da će se tim referendumom nešto dobiti u praksi, ističe Janjić, ali će se pobuna Srba legitimizirati, što će dalje održavati tenzije na sjeveru Kosova. Što će reći da sjever Kosova definitivno nije takozvani zamrznuti konflikt, i to će imati višestruke efekte, ocjenjuje Janjić. „Prvi je da je otežana EU kandidatura Srbije, i iluzija Beograda da će je ipak dobiti. Mislim da se takođe razobličuje nemoć Borisa Tadića i Demokratske stranke (DS) da utiču na procese na sjeveru Kosova, a to znači dobrim dijelom i u samoj Srbiji. Kao treći nesporni rezultat, s obzirom da je izborna godina, biće da Kosovo ostane bitna tema izborne kampanje, i da na toj temi sadašnja vladajuća koalicija ne može ništa da dobije već može samo da izgubi. U tom smislu prognoziram da je ovaj referendum najava odlaska Borisa Tadića sa vlasti, i sada se samo postavlja pitanje mehanizma tog odlaska“, smatra Janjić. Iskustvo nas uči da kada dođe do ovakvog rascjepa oko kosovskog pitanja onda obično pada vlast u Beogradu, dodaje Janjić.

Dalje komplikovanje situacije

Taj referendum će otvoriti i široki prostor za albansku reakciju, ocjenjuje Dušan Janjić. Albanski pokret Samoopredjeljenje sada preuzima inicijativu, i najava blokiranja prijelaza 14. januara će samo dodatno zakomplikovati situaciju, kaže Janjić:

„Mi vidimo taj porast popularnosti Samoopredeljenja, i jednostavno nužnosti Tačija da se priključuje Samoopredeljenju, koje je već prešlo 20 posto popularnosti na Kosovu, i postaje vodeća snaga u opoziciji. Oni na taj način pokušavaju da uzdrmaju Tačijevu vlast, koja je malo bila ojačala kroz tehnički dijalog. I naravno da će to donijeti novu tenziju, i dodatno radikalizovati stanje i pokret Srba na sjeveru Kosova“.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorna urednica: Marina Martinović