Nemačka štampa pre 20 godina: Referendum Hrvatske o nezavisnosti

Mada je referendum o nezavisnosti Hrvatske svakako bio važan događaj u procesu raspada tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, on je pre svega bio bio osnova za kasnije proglašenje nezavisnosti Hrvatske; čitav proces rastakanja države započeo je još ranije, a nastavljen je ratnim sukobima u godinama koje su usledile. Nemačka štampa u to vreme bila je vrlo pažljiv posmatrač, a ponekad je uticajem na javnost doprinosila i formiranju političkih odluka Vlade koja je 1991. godine još bila u Bonu.

„U Jugoslaviji više nema centralističkih rešenja“ naslov je teksta koji je 3. maja 1991, nakon razgovora predsednika šest tadašnjih jugoslovenskih republika u Cetinju za ugledni i uticajni list Frankfurter algemajne cajtung napisao Viktor Majer. On je bio na glasu kao jedan od najbolje upućenih novinara za područje Balkana i redovno je izveštavao o zbivanjima u Jugoslaviji. U tekstu se detaljno opisuje neuspeh susreta u Cetinju i analizira mogući dalji razvoj situacije. Posebna pažnja posvećuje se kritici najavljenog referenduma o nezavisnosti Hrvatske. Predsednici republika smatraju da je pogrešno da se njime Srbima u Hrvatskoj nudi samo „kulturna autonomija i garantuju građanska prava“, ali im se oduzima status konstitutivnog naroda. Time „Tuđman propušta priliku za pronalaženje puta ka političkom rešenju srpskog problema u Hrvatskoj, odnosno barem priliku da deo tamošnjih Srba pridobije na svoju stranu.“

Zanimljivo je da Majer već tada napominje kako je posebno Slovenija bila razočarana tom politikom hrvatskog predsednika i da će, nakon susreta u Cetinju, Slovenija „sada morati da misli na samu sebe“ i proglasi nezavisnost kako je i najavila 26. juna. To će se, piše Majer, dogoditi „očigledno bez Hrvatske“ s obzirom na to da tamo više nema prostora za „politička rešenja“. Tu slovenačku nezavisnost „Hrvatska, nasuprot ranijim izjašnjavanjima, neće moći da sledi, osim velikim rečima. Naime, ukoliko Tuđman zaista nastavi putem ka proglašenju nezavisnosti, on će, pod sadašnjim okolnostima, da izgubi ne samo najveći deo krajeva svoje zemlje koji su naseljeni pretežno Srbima, već i gotovo milion Hrvata u Bosni i Hercegovini kao i u Vojvodini.“ Nakon grešaka koje su napravljene, citira Majer slovenačko rukovodstvo, „Hrvatska će očigledno uskoro definitivno da izgubi svoje srpske krajeve.“

Ponekad se spolja bolje vidi

Dani koji slede pokazaće da su bar neke Majerove crne slutnje bile tačne. U predvečerje hrvatskog referenduma situacija u zemlji nastavila je da se zaoštrava. To pokazuju i sami naslovi novinskih tekstova. Tako Frankfurter algemajne cajtung ponovo 4. maja svoj redakcijski izveštaj nakon napada na autobus hrvatske policije u Borovom Selu naslovljava: „Jugoslavija na ivici građanskog rata – Mrtvi u teškim sukobima u Hrvatskoj“, dok list Frankfurter rundšau 7. maja svom izveštaju daje naslov „Novi krvavi nemiri u Hrvatskoj“.

U to vreme, mnogi ljudi na području tadašnje Jugoslavije, još su mislili da će se stvari nekako okrenuti na bolje. „Ma, ipak neće biti rata“, bilo je rašireno uverenje. Ali, ponekad se spolja bolje vidi. Nemački novinar Karl Gustav Štrem, koji je tokom čitavog rata pisao za dnevni list Velt, svoj osvrt na događaje tih dana pred referendum objavio je 7. maja u tekstu pod naslovom „U apokaliptičnom raspoloženju – čekanje na trenutak Iks“.

Njegova procena situacije je jednoznačna: „Hrvatska ovih dana izgleda kao tvrđava, jedna strašna vest sledi za drugom. Nakon masakra nad hrvatskim policajcima u Borovom Selu, odnosi između Hrvata i Srba definitivno su pukli. Jugoslavija se nalazi na putu u građanski rat.“

Referendum – kocka je bačena

Kako se dan referenduma približavao, rasla je i napetost u Hrvatskoj. „Građanski rat ili vojni puč - to je pitanje“, konstatovao je u svom opisu predreferendumske atmosfere u tzv. Republici srpskoj krajini Andreas Braun, novinar lista Štutgarter cajtung (17. maj) koji je tih dana boravio u Kninu. Dok se u delovima Hrvatske u kojima pretežno žive Hrvati govorilo o otporu „velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića“, u krajevima naseljenim Srbima prošireno je uverenje bilo da „Hrvati planiraju genocid nad Srbima isto kao u vreme ustaškog režima tekom Drugog svetskog rata. Zbog toga Srbi moraju da se brane i bore za očuvanje Jugoslavije“, citira novinar Momira Lazića „funkcionera militantno-nacionalističke Srpske demokratske stranke“ koja, kako navodi Braun, „dominira političkim životom u Kninu i nesumnjivo vrši pritisak na one koji se kolebaju.“

Sam referendum, nemačke novine propratile su uglavnom agencijskim vestima, dok je u naslovima isticana uverljiva većina od 94 odsto glasova za nezavisnost i najava predsednika Franje Tuđmana da je sada jedina alternativa ili Jugoslavija kao skup nezavisnih država, ili potpuna samostalnost Hrvatske. Viktor Majer je tih dana (22. maja) iz Zagreba za Frankfurter algemajne cajtung, u tekstu pod naslovom „Hrvatska odlučna da ostvari nezavisnost“ pisao: „Hrvatsko rukovodstvo uvereno je da Jugoslovenska narodna armija više nije u stanju da izvede vojni udar protiv Hrvatske“ i da „se u Zagrebu veruje da bi se JNA, u slučaju da dođe do sukoba, neminovno raspala zbog svojih unutrašnjih protivrečnosti.“

Zabrinutost zbog BiH

Nakon referenduma u Hrvatskoj, stvari su krenule svojim tokom. U noći između 24. i 25 maja, Jugoslovenska narodna armija započela je intervenciju protiv jedinica slovenačke teritorijalne obrane, na šta je Slovenija odgovorila prekidom električnih i telefonskih linija svim kasarnama JNA. Već i sami naslovi tekstova u nemačkim novinama pokazuju u kom se pravcu tada razmišljalo: „Uskoro više neće biti ujedinjene Jugoslavije“, citiran je u listu Zidojče cajtung tadašnji član predsedništva SFRJ Stjepan Mesić 23. maja, dok je već nedelju dana kasnije (31. maj) u naslov Frankfurter algemajne cajtung došla odluka Sabora: „Krajem juna odvajanje od Jugoslavije“. A samo tri dana kasnije Viktor Majer je u istom listu konstatovao: „Jugoslovenska država je odslužila svoje.“

Mada je tih dana u centru pažnje stranih novinara bila Hrvatska, sa zebnjom se uočavalo da to nije jedino žarište krize. Pažnja je posvećivana i situaciji u Bosni i Hercegovini. Naročito aktivan je bio Viktor Majer koji 25. maja u Frankfurter algemajne cajtungu piše izveštaj pod naslovom „U Bosni vlada nepoverenje“, da bi već sledećeg dana osvanula njegova analiza stanja u toj tadašnjoj jugoslovenskoj republici s naslovom: „Ranije smo se iseljavali, sada ostajemo tu i borićemo se“. Njegov zaključak: „I bosanski muslimani žele svoju državu.“

Hrvatska i Slovenija 25. juna 1991. istovremeno su proglasile svoju nezavisnost, čime je SFR Jugoslavija praktično prestala da postoji.

Pripremio: Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković