Opozicija odbija evakuaciju

Vest iz Montrea zvučala je kao prvi znak da se na mirovnoj konferenciji o Siriji postiže napredak. U nedelju (26.1.) je na Ženevskom jezeru specijalni opunomoćenik UN Lakdar Brahimi objavio da žene i deca mogu da napuste grad Homs. Dve strane su o tome postigle dogovor. Sirijska opozicija to međutim vidi drugačije. „Nije tačno da su nama upućeni zahtevi da se evakuišu civili iz opkoljenih delova grada“, rekao je u Ženevi Anas Abdeh iz delegacije vladinih protivnika. Opoziciona Sirijska nacionalna koalicija (SNC) strahuje da bi tokom transporta žena i dece, mogao da bude izvršen masakr.

Homs je pre rata bio treći po veličini grad u Sirji u kome je živelo više od 700.000 stanovnika. Taj grad u blizini libanske granice je, nakon početka oružanih sukoba 2011, postao uporište otpora.

Proteklog jula, trupama predsednika Bašara al Asada pošlo je za rukom da osvoje velike delove grada. U delovima starog grada i delu grada Čaldiejeh, pobunjenici Slobodne sirijske armije i dalje pružaju otpor. Prema njihovima navodima, u četvrtima koje su pod kontrolom protivnika režima, nalazi se još oko 3.000 do 4.000 žena i dece. Njihovo snabdevanje lekovima i hranom već mesecima je skoro nemoguće realizovati.

Opozicija želi humanitarnu pomoć

Umesto evakuacije civila, opozicija traži obustavu opsade. „Cilj razgovora bio je zapravo da se omogući dostava hrane i lekova opkoljenima“, rekla je portparolka Slobodne sirijske armije (SNC) Rafif Žuejati. „Ako režim dozvoli dostavu humanitarne pomoći, zašto bi onda ljudi napuštali svoje kuće“, pita Žuejati u razgovoru za DW. Ona Asadovoj vladi prebacije da stanovništvo muči glađu, kako bi se oslabio otpor.

Mirovna konferencija na Ženevskom jezeru počela je prošlog petka. Ona bi trebalo da omogući okončanje skoro trogodišnjeg građanskog rata. Postizanje dogovora oko Homsa bio bi dobar znak za teške pregovore o stvaranju prelazne vlade, u kojoj bi Asad morao da podeli vlast sa opozicijom. Prema procenama Alberta Štahela iz Ciriha, koji se bavi istraživanjem tog konflikta, početak pregovora o jednoj lokalnoj humanitarnoj temi je naniži nivo u procesu traženja zajedničkog rešenja sirijskog konflikta.

Nepoverenje između dveju strana je, međutim, ogromno. Žuejati smatra da režim želi da ukloni žene i decu kako bi mogao da izvede masivnu vojnu akciju. To bi dovelo do masakra nad ljudima koji ostanu u Homsu. Takvih dogovora sa vladom bilo je i u drugim gradovima, a posledice po ljude bile su poražavajuće. „Ljudi koji su želeli da izađu, su ubijeni ili su postali izbeglice“, kaže predstavnica SNC. Zato je bolje da se stanovništvo snabdeva na licu mesta. Damask bi zato trebalo da dâ samo zeleno svetlo, jer kamioni sa humanitarnom pomoći samo na to čekaju. Trupe pobunjenika obećale su da će konvojima dozvoliti prolaz.

Vlada želi spisak sa imenima muškaraca

Nepoverenje raste pogotovo nakon zahteva vlade da joj se dostavi spisak sa imenima muškaraca u Homsu. Političko rukovodstvo u Damasku time, kako kaže posrednik UN Brahimi, želi da bude sigurno da među civilima nema naoružanih boraca. Žuejati taj zahtev odlučno odbija: „Takav spisak značio bi smrt za muškarce iz Homsa.“

Švajcarski profesor Štahel smatra da iza odbijanja zahteva stoji taktika protivnika režima: „Najpre kažu: 'Ne, mi smo oprezni, Asad pokušava da se igra sa nama'. Na pregovorima se primenjuju trikovi kao na pijaci. Dogovor o rešenju za Homs bi, pored toga, dodatno povećao raskol između umerene i radikalne opozicije.“

I Damask demantuje dogovor

I vladina delegacija je, kako prenosi državna novinska agencija SANA, naglasila da oko Homska nije postignut dogovor: „Pitanje prolaza za humanitarne konvoje nema veze sa razgovorima u Švajcarskoj“.

Da li će kamioni krenuti za Homs kako bi izvukli ljude iz borbenog područja ili će tamo dopremiti humanitarnu pomoć, u početku nije bilo jasno. Zato pregovori o rešenju za taj skoro potpuno razrušeni grad, ne mogu da posluže kao nada. Opozicija smatra da delegacija iz glavnog grada ionako samo želi da dobije na vremenu. „Ono što vidimo kod režima je taktika odugovlačenja i propaganda“, žali se Žuejati.

Autori: Andreas Gorcevski / Belma Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković