Azil za oficire isključivo po zakonu

DW: Gospodine Majer, kako će, prema vašem mišljenju, davanje azila turskim vojnicima u Nemačkoj uticati na tursko-nemačke odnose?

Štefan Majer: Prva stvar koja me interesuje jeste da li će azil biti odobren i bivšim pripadnicima turske vojske. Radi se o tome da se svaki slučaj obrađuje pojedinačno i da se bez političkog uticaja proverava da li određenoj osobi preti politički progon u njegovoj zemlji, kao što je u ovom slučaju sa Turskom. Kao drugo, postavlja se pitanje kakav će to uticaj imati na bilateralne odnose između Nemačke i Turske. Smatram da ovo drugo pitanje za sada nema nikakav značaj.

Da li je zaista beznačajno?

Prema mom mišljenju, logično je da se osobama kojima preti da po povratku u svoju zemlju verovatno odmah budu uhapšene ili da im se dogodi nešto još gore, osobama kao što su turski oficiri, u Nemačkoj dodeli azil. To je logično i u direktnoj je vezi sa aktuelnim razvojem situacije u Turskoj.

Šta to znači za zahteve za azil koji još nisu obrađeni?

Za mene je odlučujuće to da se zahtevi za azil u Nemačkoj obrađuju prema važećem Zakonu o pravu na azil, a ne na osnovu političkih uticaja. Logično je da će u konkretnom slučaju turskih oficira koji su u Nemačkoj podneli zahtev za azil, tursko Ministarstvo odbrane pokušati da utiče na proces dobijanja azila i da će od nemačke vlade zatražiti da donese negativne odluke. Tu je najveća razlika između Nemačke i Turske. U Turskoj u osnovi glavnu reč ima predsednik Erdogan. Mislim da ne samo da je prihvatljivo da se turskim oficirima sada daje azil, već i da je to neophodno i iz humanitarnih razloga.

Kako Nemačka može da bude sigurna da se podnosiocima zahteva za azil i njihovim porodicama neće ništa dogoditi?

Naravno da Nemačka nije samo obavezna da tim osobama obezbedi proces u skladu s pravnom državom, već je i dužna da im pruži potrebnu zaštitu. Ukoliko budu postojali konkretni dokazi da tim osobama u Nemačkoj preti opasnost, onda policija u pokrajinama u kojim se te osobe nalaze, mora da pruži odgovarajuću zaštitu.

Prvi zahtevi za azil pozitivno su rešeni. Da li to znači da će generalno procesi za turske oficire biti rešavani bez problema?

Bitna karakteristika nemačkog Zakona o pravu na azil jeste da se svaki slučaj rešava pojedinačno. Zato je nemoguće generalno reći kako će se odnositi sa zahtevima turskih generala. Mislim da je važno da se turskim oficirima i članovima njihovih porodica, pruži puna zaštita sve dok im u njihovoj zemlji preti opasnost ili politički progon.

Da li postoje signali koji ukazuju kako će se ubuduće ponašati nemački Savezni ured za migracije i izbeglice?

Pratićemo aktuelne događaje, posebno kada je reč o zahtevima za azil koje su u Nemačkoj podneli turski oficiri. Međutim, ponovo naglašavam značaj toga što Savezni ured za migracije i izbeglice takve zahteve proverava bez bilo kakvog političkog uticaja i što odluke ne donosi na osnovu naloga Ministarstva unutrašnjih poslova, niti pod uticajem parlamentarnog Odbora za unutrašnje poslove. Da li će turskim oficirima i njihovim porodicama u Nemačkoj biti odobren azil ili ne, to nije u rukama političara. Takva odluka je isključivo u rukama Saveznog ureda za migracije i izbeglice koji postupke vodi i proverava slučajeve prema važećem Zakonu o pravu na azil.

Još jednom ponavljam moje prvo postavljeno pitanje: kako će davanje azila turskim vojnicima u Nemačkoj uticati na tursko-nemačke odnose?

Ostaje da sačekamo i vidimo kako će reagovati turska vlada. Nadam se da će turski predsednik Erdogan reagovati razumno i priznati da je Nemačka pravna država i da u Nemačkoj ne odlučuje vlada o tome ko će dobiti azil, a ko neće. Mislim da odluka o pružanju azila turskim oficirima neće doprineti eskalaciji u ionako krajnje napetim bilateralnim odnosima između Nemačke i Turske. Mislim da su obe zemlje trenutno veoma zavisne jedna od druge i da nije poželjno rizikovati pogoršanje odnosa.

Pravnik Štefan Majer, od 2002. godine je poslanik u Bundestagu. Član je Odbora za unutrašnje poslove i portparol za unutrašnjopolitička pitanja Kluba poslanika CDU/CSU u Bundestagu.