Divlji psi vladaju Balkanom

Nema nikakve sumnje da je mališan koji se igrao na ulicama glavnog grada Rumunije preminuo od posledica ugriza pasa lutalica. Nakon tog tragičnog događaja, parlament te zemlje je početkom septembra usvojio novi zakon kojim se olakšava ubijanje pasa bez vlasnika. Opštinama se nalaže da uhvaćene pse drže dve sedmice i ako se u tom periodu ne pronađe vlasnik, psi smeju da se uspavaju. Do tada je vladao propis po kojem je ubijanje bilo moguće samo ako su psi bili neizlečivo bolesni ili izrazito agresivni.

Naravno, taj zakon izazvao je mnogo protesta organizacija za zaštitu životinja, ali uglavnom onih iz inostranstva, pogotovo otkako je i Ustavni sud Rumunije potvrdio taj novi zakon. I rumunski aktivista za zaštitu životinja i član međunarodnog udruženja „Četiri šape“ Kuki Barbuceanu priznaje da „do sada nije bilo birokratskog pokolja pasa“. Otkako je donesen zakon, građani su evidentirali samo nekoliko desetina slučajeva usmrćivanja pasa lutalica.

Ljudi su ipak – važniji

I Gabrijel Paun, portparol organizacije „Četiri šape“ iz Beča, priznaje da su „neke reakcije iz inostranstva preterane“: „Ima ljudi koji i sa zaštitom životinja idu preko svake granice. Utoliko smo mi na strani većine građana Rumunije jer i mi težimo rešenju problema pasa lutalica.“

Nije reč o malom broju četvoronožaca koji bez vlasnika tumaraju po ulicama gradova Rumunije. Broj pasa lutalica poprimio je dramatične razmere i procenjuje se da u tamošnjim gradovima i opštinama živi na stotine hiljada pasa lutalica. Samo u Bukureštu ih ima najmanje 65.000, a tamošnji centar za borbu protiv besnila pri Institutu za zarazne bolesti „Matej Bals“ je samo ove godine morao da vakciniše deset hiljada ljudi protiv besnila nakon ugriza takvih pasa.

Zato je i publicista Iulijan Leca nedavno u svom komentaru na portalu ziare.com napisao: „Psi lutalice su već odavno osvojili gradove Rumunije. Oni su ti koji pre svega noću vladaju ulicama, a ne čuvari reda koje plaća država.“

Rumunija nije izuzetak: gotovo sve zemlje u tom regionu imaju slične probleme, naročito Ukrajina, Bugarska i Srbija. I u ogromnoj Ukrajini ima na stotine hiljada pasa lutalica i uoči Evropskog fudbalskog prvenstva 2012. tamošnje službe su bile odlučne da doslovno likvidiraju taj problem. Ta zemlja se našla pod žestokom „paljbom“ međunarodnih organizacija za zaštitu životinja pa je zato uvela oštrije propise o držanju životinja.

Sterilizacija je bolja

U Ukrajini i zapadne organizacije za zaštitu životinja pomažu tamošnjim službama u sterilizaciji pasa lutalica. Portparol organizacije „Četiri šape“ Gabrijel Paun tvrdi da je to veoma efikasna metoda, efikasnija čak i od ubijanja. Povrh toga, takve životinje mogu da se, nakon operacije, ponovo puste na ulicu, jer su onda i mnogo manje agresivne.

I u Rumuniji su neki gradovi počeli sa programima sterilizacije pasa lutalica. U gradovima kao što su Brašov, Segešvar ili Komanešti je broj takvih životinja znatno smanjen. Ali Rumunija ni na taj način neće uspeti da brzo reši problem podivljalih životinja na svojim ulicama: nedostaju azili za životinje, a gradovi i opštine nemaju dovoljno osoblja. Čak je i rumunska metropola imala samo dvanaest šintera – nakon tragičnog napada na mališana njihov broj je odmah povećan na 44. Osim toga, tu je i stari problem te zemlje: korupcija. Sterilizacija pasa košta, a kako javljaju rumunski mediji, mnogo od novca koji je bio namenjen sterilizaciji završio je po nečijim džepovima bez da je taj operativni zahvat ikada bio učinjen.

Iako je smrt četvorogodišnjeg mališana izazvala zgražavanje javnosti, to nipošto nije prva žrtva pasa lutalica u Rumuniji. Prošle godine je na severu zemlje umrla jedna starica nakon napada pasa, dva meseca kasnije je umro i jedan šestogodišnji dečak u selu na istoku zemlje. Godinu dana ranije psi lutalice su u Bukureštu napali jednu ženu zaposlenu u firmi za reciklažu otpada i ona je, tri dana kasnije, podlegla teškim povredama koje je zadobila.

Još u januaru 2006. su, takođe u glavnom gradu Rumunije, psi napali jednog poslovnog čoveka iz Japana. Jedan od pasa nesrećno ga je ugrizao za koleno, povredio mu arteriju i čovek je, nakon napada, iskrvario.

Autori: Keno Fersek / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković