1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kako je Hašim Tači postao „faktor stabilnosti“

N. Rujević27. februar 2016.

Sporazum s Beogradom – koji sada opozicija kritikuje – jedan je od razloga što je Tači uprkos svim manama na Zapadu shvaćen i uvažavan kao garant stabilnosti, piše štampa na nemačkom nakon izbora Tačija za predsednika.

https://p.dw.com/p/1I3KY
Kosovo Präsident Hashim Thaci
Foto: picture-alliance/AP Photo/V. Kryeziu

„Bivši gerilac Hašim Tači izabran je za novog predsednika Kosova“, piše nemački nedeljnik Cajt u izveštaju na svom portalu. Tači je izabran tek u trećem krugu glasanja u prištinskom parlamentu. „Opozicija je napustila salu. Pre toga je iz opozicionih klupa bačen suzavac. Šest poslanika je udaljeno sa sednice zbog ometanja rada. Policija je uhapsila jednog od njih, koji je navodno aktivirao suzavac. To nije prva remetilačka akcija u parlamentu Kosova. Od septembra opozicija uvek iznova prekida skupštinske debate suzavcem, biber-sprejom, pištaljkama i flašama s vodom. Opozicija je odlučno protiv sporazuma sa Srbijom koji srpskoj manjini na Kosovu daje više autonomije. Osim toga, odbacuju i ugovor o utvrđivanju granice sa Crnom Gorom.“

O ličnosti novog predsednika piše bečki list Prese. U tekstu dopisnika Tomasa Rosera stoji: „Komandant podzemne vojske UČK, pregovarač, premijer i glavni diplomata – niko nije u toj meri određivao dešavanja na političkom parketu Kosova od 1999. kao što je to činio Tači. Pa ipak, nijedan politički vođa u mladoj državi na rubu propasti ne izaziva tako oprečne reakcije kao taj čovek koji je poveo nekadašnju srpsku pokrajinu do nezavisnosti. Opozicija u njemu vidi simbol korumpirane klanske privrede i isprepletenosti politike i organizovanog kriminala. Tvrde da je izborom moćnog oca države za predsednika zapravo nezasitom vuku dato stado ovaca na čuvanje. Njegove pristalice s druge strane veličaju međunarodno iskustvo i stare zasluge.“

„Srpska manjina je skeptična prema Tačiju pre svega zbog zločina UČK na kraju kosovskog rata. Jedan izveštaj istražitelja Saveta Evrope prebacuje mu posrednu umešanost u navodnom vađenju organa Srbima koje je UČK oteo i ubio. S druge strane je 2012. kao premijer po nalogu EU počeo dijalog sa Srbijom. Sporazum o normalizaciji odnosa s Beogradom – koji sada opozicija kritikuje – jedan je od razloga što je Tači uprkos svim manama na Zapadu shvaćen i uvažavan kao garant stabilnosti“, piše dopisnik austrijskog dnevnika.

Švajcarski list Tagesancajger piše o Tačiju pod naslovom „Kum kao predsednik“. Misli se tu na mafijaškog kuma, što će postati jasnije u tekstu. Novinar ovog lista Enver Robeli opisuje Tačija kao jednog od lidera prištinskih studenata devedesetih godina koji se nisu slagali sa pasivnim otporom jugoslovenskom režimu koji je zagovarao Ibrahim Rugova. „Bivši prijatelji opisuju seljačkog sina kao stidljivog, nepoverljivog, konspirativnog. Istoričar potiče iz regiona Drenice nabijenog istorijom, gde su tokom 20. veka više puta izbijale pobune protiv srpske i kasnije jugoslovenske državne vlasti. (…) Oni koji ga znaju kažu da je taktičar seljačke pronicljivosti s brutalnom voljom za moć. I danas kruže optužbe da je Tači uklonio rivale iz UČK i da ga je francuska tajna služba ubacila u pokret otpora.“

„Nikada, međutim, nije postao narodni tribun. Dugo su Kosovari odbijali Tačija. Tek 2008, deset godina posle rata, uspelo mu je da postane premijer i time dobije priliku da pred parlamentom pročita objavu o nezavisnosti. Prošlost ga je sustigla tek što je stupio na vlast. Po nalogu Saveta Evrope, švajcarski političar Dik Marti napisao je šokantan izveštaj o ratnim zločinima UČK. Tu je Tači opisan kao šef mafijaške organizacije koja je otimala i ubijala srpske civile, Rome i albanske kolaboracioniste. Marti je govorio o trgovini organima žrtava, za šta nije dao dokaze. Specijalni sud bi još ove godine trebalo da podigne prve optužnice protiv bivših komandanata UČK, koji danas u odelima i kravatama pljačkaju zemlju. Tači ima dobre razloge da paniči. Eskalacija mu je u interesu. Onda pred EU i SAD može da izađe kao faktor stabilnosti. Do sada mu je odlično išlo s takvom politikom iznude. Međutim, za Kosovo bi njegov izbor mogao da bude početak političke noćne more“, piše Robeli u Tagesancajgeru.

Bečki Standard je temi posvetio i kratak komentar u kojem se dopisnica Adelhajd Velfl pita kako EU i SAD treba da postupe. „Ukoliko se izađe u susret opoziciji i raspišu vanredni izbori, to bi značilo pristanak na ucene i to nasilne ucene kakve koristi opozicija. Ali ako se nastavi ovako, jedna mlada država – spoljnopolitički projekat EU – potonuće u haos. Opozicija svakako neće popustiti. Nema kompromisa, to je deo političke kulture na Balkanu.

Sadržinski se radi o sporazumu sa Srbijom koji srpskoj manjini garantuje osnivanje Zajednice srpskih opština. Ali to je važno samo manjem delu opozicije, ideolozima. Većina njih jednostavno hoće – vlast. Tamošnji političari su navikli da stoje na međunarodnoj pozornici i previđaju da je Kosovo samo mala država na Balkanu, a ne pupak sveta koji bi bio zaslužio prioritetni tretman kod lidera EU i SAD. Krivicu za ovaj kompleks više vrednosti snose i stranci koji su predugo tetošili kosovske političare“, zaključuje Standard u svom komentaru.