Maršalov plan za Grčku

„Nju dil“, „Maršalov plan“ ili „Herkulov plan“... Političari rado kreiraju bombaste nazive, pogotovo ako se radi o Grčkoj, zemlji na rubu bankrota. Šef Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon Bendit, tako zahteva: „Moramo naći plan za Grčku koji s jedne strane, predviđa otpis dugova, a s druge strane reformu i Maršalov plan – investicioni plan. Inače privreda neće moći da oživi.“

Mnogi stručnjaci smatraju da takve etikete nisu ni posebno loše. Jer, na kraju krajeva, ipak sve zavisi od sadržaja programa. Iza kulisa već deluje takozvani „Tim za brza dejstva“ za Grčku – grupa stručnjaka koju predvodi Nemac Horst Rajhenbah. On Grcima želi da pomogne da najpre iskoriste milijarde koje su im već stavljene na raspolaganje kao pomoć. A to su, kako kaže ovaj iskusni krizni menadžer, evropski strukturni fondovi. Jer, od novca koji im je na raspolaganju do kraja ovog perioda pomoći, znači do kraja sledeće godine, Grci su počeli da koriste samo trećinu. Upravo u tome će im pomoći Rajhenbahov tim.

Grčka ima potencijal za uspešno baratanje tim novcem, smatra stručnjak za privredu Janis Emanulidis. „Na području industrije turizma sigurno nisu iskorišćene sve mogućnosti. Osim toga, infrastrukturni projekti otvaraju mogućnost da se privreda oživi i u drugim delovima zemlje, a ne samo u centralnom regionu oko Atine. Primer za to je energetski sektor. Tu se razmišlja o korišćenju regenerativnih energija, pre svega solarne energije.“

Novac mora da ima konkretnu primenu

Osim toga, Evropska unija je smanjila predviđen finansijski udeo Grčke u takvim projektima. Tako Brisel želi da spreči da pametne investicije propadnu zbog žestoke štednje. Grčkoj je potrebna i sasvim praktična pomoć, kaže demohrišćanski poslanik Evropskog parlamenta Markus Piper. „Zaista je na raspolaganju još mnogo evropskog novca koji bismo rado dali, ali koji ne bi našao logičnu i razboritu primenu na licu mesta. Zbog toga moramo da se obratimo regionalnim vlastima, moramo da im pružimo odgovarajuća znanja i stručnu pomoć da bi taj novac mogao da bude uložen kako treba.“

No, sve i ako koncept „proradi“, moraće da prođu godine dok se ne isplate investicije u infrastrukturu. Hitna pomoć je potrebna pre svega malim i srednjim preduzećima u Grčkoj. Grčke banke više ni ne daju nove kredite. Uz pomoć novca Evropske unije bi firme za zdravim jezgrom mogle da budu spasene, da se nanovo osnuju. Mnogi mladi Grci žele da sami pokrenu neki posao, ali ih treba usmeriti na pravi način, na primer, u IT-branši koja se stalno razvija. Maršalov plan za Grčku znači, pre svega: veliki rad na mnogo malih polja.

Autori: Volfgang Landmeser / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević