Poljaci ruše stotine sovjetskih spomenika

Istoričar Pavel Ukielski sa poljskog Instituta nacionalnog sećanja najradije bi uklonio najveći simbol sovjetskog vremena u Poljskoj – Palatu kulture. Ta zgrada visoka 231 metar, od pedesetih godina prošlog veka najviši je neboder u Poljskoj i mnogima je trn u oku. Svojevremeno se i bivši poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski zalagao za rušenje te zgrade. Time bi se, kako je rekao, simbolično i konačno pokopao komunizam.

Pristalice takvog gledišta podsećaju na tradiciju sličnih rušenja koja seže do 1920-ih godina. Tada je novoosnovana poljska država uništila sve simbole carske vladavine, između ostalog i omraženu katedralu Aleksandra Nevskog u centru Varšave koja je minirana. Varšavskoj Palati kulture ta opasnost ne preti, jer je zgrada u međuvremenu proglašena za spomenik kulture. Međutim, brojni drugi objekti mogli bi uskoro da nestanu.

„Pogrešni istorijski signali“

Simboli komunizma morali bi da nestanu iz javnog prostora u Poljskoj i to je „prirodna i normalna stvar“, izjavila je nedavno predsednica vlade Beata Šidlo. Mnogi Poljaci, kako je rekla, „zgražavaju se što tih simbola još ima na tako mnogo mesta“.

Čini se da niko u ovom trenutku ne zna koliko ih tačno ima. U jednom rusko-poljskom sporazumu iz 1994. naveden je spisak od oko 570 objekata. Mnogi su uklonjeni nakon 1989. Gotovo dvesta objekata, međutim, još uvek pada u oči i moraju da budu uklonjeni jer „spomenici u centrima gradova i selima pružaju pogrešan istorijski signal“, smatra Lukas Kaminski, direktor varšavskog Instituta za nacionalno sećanje u Varšavi.

„S Crvenom armijom je došao novi jaram“

Njegov Institut do nedavno je zastupao potpuno drugačije mišljenje. Nakon višegodišnjeg istraživanja, 2015. je objavljena prva naučna studija o istoriji nastanka takozvanih „spomenika zahvalnosti“. Nakon smene vlasti i Institut se priključio planovima nacionalno-konzervativne vlade pa bi ono što je proteklih godina istraživano i popisivano, sada trebalo da nestane iz javnog prostora. „Šta je došlo nakon što su Sovjeti oslobodili Poljsku od Hitlera, ako ne novi jaram?“, obrazlaže Kaminski.

Poređenje s nemačkim zločinima u Poljskoj trenutno je veoma omiljeno. I istoričar Pavel Ukielski na tome insistira u razgovoru za DW: „Teško je zamislivo da bi se na sličan način u javnom prostoru veličali vojnici Vehrmahta.“

U više gradova uklanjaju se spomenici

U raspravi igra drugorazrednu ulogu to da nije reč o veličanju, već o tragovima jedne epohe koja spada u posleratnu istoriju Poljske. Više gradova brzo je reagovalo na najavu uklanjanja spomenika. U Ščećinu već godinama upiru prstom u džinovskim spomenik „zahvalnosti Crvenoj armiji“. Sad je u skupštini grada nastupilo olakšanje: „Čekali smo na ovu odluku“, kažu službenici koji su već počeli s pripremama za uklanjanje spomenika.

Oko 500 kilometara istočnije, uz rusku granicu kod Kalinjingrada, smatraju da nova politika sećanja poljske vlade samo potvrđuje njihove stavove. Kržištof Kiejdo, načelnik gradića Pjenježno, već tokom jeseni prošle godine postigao je svoj cilj, a usput pokrenuo i javnu raspravu. Nakon višegodišnjih natezanja, uklonjen je spomenik Ivanu Černjahovskom, generalu Crvene armije i junaku Sovjetskog Saveza. Za Kiejdoa je to bilo uklanjanje ostataka prošlog vremena. Njegovi preci su, inače, bili borci antikomunističkog pokreta otpora.

Zato on smatra da su nove smernicu iz Varšave „dobra ideja“. Šteta samo, kaže, što su one došle tako kasno, jer se predugo pogrešno prikazivala poljska istorija: „Imamo mi svoje heroje“, naglašava Kiejdo, koji se pobrinuo da jednom od njih bude podignut spomenik – naime poljskom papi Jovanu Pavlu Drugom.

Mnogi misle kao i Kiejdo. Krajem januara jedna televizijska voditeljka je u intervjuu sa ruskim ministrom kulture Vladimirom Medinskim iznela i lični argument: general Černjahovski je, kako je rekla, ubio njenog dedu. Kasnije je međutim objasnila da je to mislila samo u prenesenom smislu.

Ostaju mesta sećanja

Ipak, Pjenjeżno na istoku Poljske za Ruse ostaje mesto simbolike – sa spomenicima ili bez njih. „To za nas ostaje mesto sećanja i zato ćemo i dalje da ga posećujemo“, kaže za DW ruski ambasador Sergej Andrejev. On je i ove zime položio venac u znak sećanja na pogibiju ruskog generala.

Rasprava o spomenicima eskalira. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pre nekoliko dana je Poljacima prebacio da su oskrnavili više mesta sećanja i najavio da će preduzeti odgovarajuće mere „kako bi se zaustavila ta neprihvatljiva politika“. Njegova portparolka je poljske postupke čak uporedila sa postupcima „Islamske države“, a grupa ruskih stručnjaka, s Jelenom Sutominom na čelu, zamolila je UNESKO da blokira uklanjanje spomenika u Poljskoj.

Poljska sad ima nove heroje

Varšavu to nije impresioniralo. Ne radi se ni u kom slučaju o grobljima ili grobovima, kažu Poljaci – umesto sovjetskih spomenika oni bi da postave spomenike poljskim herojima. Istoričar Ukielski već predlaže takozvane „zaboravljene vojnike“. Poljski partizani su se, naime, godinama nakon Drugog svetskog rata borili protiv komunista, a nikada im nije odato poštovanje, ni nakon pada komunizma.

Varšava zna da mora da računa s neugodnim pitanjima iz inostranstva. Poljske ambasade bi na to trebalo da budu pripremljene, kaže Ukielski. One moraju da ukažu da se Poljska sada okreće svojim herojima. Pritom, dodaje, ne smeju da budu zaboravljeni ni sovjetski zločini iz rata protiv Poljske od 1919. do 1921, niti borba protiv antikomunističkog pokreta otpora.