PROTIV: Dogovor bi bila pobeda Irana

Dojče vele: Razgovori grupe 5+1 i Irana su produženi. Smatrate li da će biti postignuta sveobuhvatna saglasnost?

Mark Dubovic: Siguran sam da će biti postignut dogovor. Američka administracija je napravila velike ustupke Iranu. Delegacija iz Vašingtona je odustala od prvobitnih pozicija i ispunila sve želje Teherana. Bilo bi smešno kada bi iranski vrhovni vođa, Ali Hamenei, odbacio taj dil.

Zvuči kao da od tog sporazuma profitira jedino Iran.

Iran je imao veoma slabu poziciju kada je ušao u pregovore. Država je bila međunarodno izolovana i suočena sa oštrim sankcijama i različitim rezolucijama Saveta bezbednosti. Za manje od dve godine, potpuno je preokrenula situaciju. Strategija Teherana se sastojala u ostanku na prvobitnim pozicijama: nema kompromisa u bitnim zahtevima, na primer, kada je reč o odricanju od atomskog programa ili zaustavljanju programa raketa dugog dometa, odustajanju od obrade uranijuma ili odgovaranju na sva otvorena pitanja o vojnoj dimenziji atomskog programa te neograničenom pristupu svim nuklearnim postrojenjima. Iran je ostao na svojim pozicijama i odbacio zahteve SAD. Vođstvo u Teheranu je počelo pregovore kao sila trećeg reda sa svetskom silom, a postupa kao da je i samo svetska sila. To je već interesantan razvoj situacije.

Sledeći Vašu argumentaciju, kako je Iranu uspelo da preokrene situaciju?

Iranci su vrlo postupili vrlo pametno. Na početku pregovora su jasno naznačili: prekidamo razgovore ako bude novih sankcija ili se u bilo kojoj formi poveća pritisak na Teheran. U tom slučaju ćemo proširiti nuklearni program. A onda ćete imati samo jednu mogućnost, a to je da nas sprečite vojnom intervencijom. No, znamo da predsednik Obama neće narediti vojnu intervenciju. Neće uvesti ni oštre sankcije. Neće prekinuti razgovore, pa sve i kada bi to učinio, ubrzo bi ponovo pristupio pregovorima, jer smatra da je u obavezi da postigne saglasnost.

Ali, u pregovorima se sklapaju kompromisi, to nije ništa novo.

Kompromis ne znači da se u većini tačaka popušta drugoj strani, pre svega ne ako ta strana krši više rezolucija Saveta bezbednosti koje se tiču njenog ilegalnog vojnog atomskog programa. Van sumnje je da većina ljudi - među njima i Hamenei - smatra da Obama želi sporazum po svaku cenu. Sa problemima na Bliskom istoku, ruskom invazijom u Ukrajini i usponom "Islamske države", Obama nema drugih mogućnosti da postigne nešto na spoljnopolitičkom planu. Pregovori sa Iranom su njegova jedina šansa. Obama je neumorno objašnjavao da želi da vodi razgovore koji će dovesti do rezultata. Iako neki kažu da je ponekad bolje da dogovora uošte nema - nego da on bude loš.

Zašto je sporazum u Vašim očima loš?

Fundamentalan problem je u tome što odlučujući postavljeni uslovi za deset godina više neće važiti, a oni manje važni - za 15 godina. Iran će tako dobiti mogućnost da i dalje u velikom stilu i bez nadzora radi na svom atomskom programu, a da Međunarodna agencija za atomsku energiju neće moći da kaže da li on ima samo mirnodopske ciljeve.

Ali, Iran je, na primer, izrazio spremnost da bitno smanji broj postrojenja sa centrifugama i mogućnostima za preradu uranijuma. Osim toga, sankcije bi u svako doba mogle da budu ponovo uvedene.

To sve sledi ustaljeni obrazac koji omogućaca da se obe strane proglase za pobednike u pregovorima. Iran može da tvrdi da je izdejstvovao ograničenje sankcija a američka administracija može da kaže da će tih olakšica biti samo ako Iran bude bitno ograničio svoj atomski program.

No, kada se podvuče crta, može se reći da će u Iranu kraj sankcija značiti procvat privrede. Ona će postati jača i otpornija. A vođstvo u Teheranu želi da postigne poziciju u kojoj će privreda ojačati toliko da će moći da odoli novim sankcijama. Tamošnjem režimu je stalo do toga da Nemačka, druge evropske zemlje, Rusija i Kina, ulože milijarde dolara u iransku privredu. Nove sankcije bi za te zemlje iz ekonomskih i političkih razloga bile problematične. Iran želi da grupi 5+1 oduzme instrument ekonomskih sankcija.

Da li će u Iranu zagovornici tvrdog kursa profitirati ako predsednik Hasan Rohani na kraju ne donese sporazum?

Sporazum upravo i potiče iz pera iranskih zagovornika tvrdog kursa. Oni će od njega najviše i profitirati. ne smemo zaboraviti: oni kontrolišu privredu zemlje. Oni kontrolišu atomski program. Oni su odgovorni za represalije i brutalnost prema građanima. Oni kontrolišu iransku vojsku, Revolucionarnu gardu i Brigade Al-Kudsa. Sporazum bi im doneo stotine milijardi dolara i ekonomska sredstva da nastave sa svojim kursem regionalne ekspanzije. Dobili bi nuklearni dil sa kojim bi morali da se strpe neko vreme. A posle deset godina bi se oslobodili i poslednjih lanaca - tada bi jastrebovi mogli da pokrenu program industrijskih razmera, sa neograničenim mogućnostima prerade uranijuma, što bi omogućilo pravljenje atomske bombe u domaćoj radinosti.

Mark Dubovic je direktor Fondacije za odbranu demokratije, nadstranačkog trusta mozgova u Vašingtonu. Bio je i savetnik američke vlade, Kongresa i stranih vlada u pitanjima Irana i sankcija protiv te zemlje.