Religija je oružje

Kada se vera u društvenom kontekstu institucionalizuje i postane religija, ona dobija još jednu funkciju: utemeljuje zajednički identitet. Sjedinjuje grupe ljudi i pokreće ih da pomažu jedni druge. U slučaju sporenja i svađa, zajedničke moralne predstave pomažu da se dođe do sporazumnog rešenja. Na ovaj način religija doprinosi miru u društvu. Isto važi i za druge elemente uspostavljanja identiteta kao što su kultura ili porodična ili etnička pripadnost. Socijalna povezanost podstiče članove jednog društva na saradnju i čini ga jakim – u društvenom i ekonomskom smislu kao i protiv opasnosti od strane drugih zajednica.

Ali, socijalna saradnja sa sobom donosi i opasnost – da od grupe individua ostane još samo kolektiv. A što je jači zajednički identitet, utoliko je opasnost veća. Jer, ako dođe do propasti društva to jednu individuu može koštati identiteta. A to predstavlja ekstremno visoku psihološku prepreku. To vodi ka tome da čovek svoje želje i potrebe, ali i moral, podređuje kolektivu umesto da oboje preispituje.

Religije, isto kao i totalitarne ideologije, kriju ogroman potencijal da se stvore ovakve vrste zavisnosti. Jer on uvek imaju spremne odgovore. I to je jednostavnije i za mnoge atraktivnije nego liberalno društvo u kojem je sumnja merilo spoznaje. Druga strana medalje je: onaj ko sumnja, biće brzo odbačen. Onaj ko veruje u jednom trenutku više neće moći da sumnja, a da ne izda samog sebe.

Kod većine religija, i totalitarnih ideologija, s vremenom su se oformile umerene struje čijim pristalicama je dopušteno da izražavaju sumnju i koje to i čine. U hrišćanskom svetu je taj proces počeo pre 500 godina i traje i danas.

A očigledno je u čemu leži opasnost svega toga: jedna grupa je podložna uticaju kritički nastrojenih individua. Ljudima koji sebe vide isključivo kao deo kolektiva može da upravlja svako ko uspe da nametne svoju doktrinu. Religija je za takve vođe oružje kojim mogu da mobilišu mase.

Upravo to se uvek iznova događa u ljudskoj istoriji. Prečesto je to ljude koštalo života, slobode i mira. U drugim slučajevima je religija, kako vernicima tako i ateistima ili onima druge vere, sačuvala živote.

Ako pogledamo posledice, besmisleno je raspravljati da li je religija upotrebljena ili zloupotrebljena za neki određeni poduhvat. Religija je oružje koje može poslužiti u jednu ili drugu svrhu.

U tom smislu je više nego ispravno religiozne autoritete pozvati da učestvuju u mirovnim procesima. A zahtev bi glasio: upotrebi oružje – protiv rata, za mir.

***

Pročitajte i drugi ugao:Religija je put do mira