Religija je put do mira

Hrišćani i muslimani svih zemalja, ujedinite se! Ustanite zajedno protiv religioznog fanatizma, radikalnih propovednika, džihadista i terorista! Oduprite se religioznoj zloupotrebi od strane ratnih huškača i lažnih proroka, i zaštitite jedni druge od nasilja!

Ovo je vreme za religiozni manifest, da se verske zajednice oslobode lošeg glasa koji ih bije. Milioni vernika to već rade. Oni praktikuju ljubav prema bližnjem i milosrđe, rade na ostvarivanju mira i na pomirenju, zalažu se za ljudska prava i zaštitu stvorenog – ponekad i sopstvenim životima.

Teško da neko religiju može da zaobiđe. Prema podacima nemačkog Ministarstva za privredu i razvoj, osam od deset ljudi širom sveta pripada nekoj verskoj zajednici. Jer, u ljudskoj prirodi je potraga za Bogom kao smislom života i za natprirodnim.

Doduše, s religijom nije jednostavno. U vreme terorističkih i samoubilačkih napada, zlostavljanja dece i isterivača đavola, u vreme radikalnih budista koji progone muslimane, Hezbolahovih paravojnih jedinica i brigada Hamasa, u vreme Boko Harama, Islamske države i Al Kaide, religija izgleda kao ratni huškač, a ne kao nešto što teži uspostavljanju mira.

A religiozni radikalizam ne mogu da spreče ateisti i humanisti, već to mogu samo religiozne vođe. A to se, ako je verovati jednoj studiji, upravo događa. Naime u studiji renomiranog „Instituta za mir i bezbednosne studije" iz Adis Abebe, posebno u Egiptu od devedesetih godina prošlog stoleća različiti islamski pokreti rade na reviziji džihadističke doktrine.

Tim pokretima pripada i nekadašnji poznati džihadista u Egiptu Nageh Ibrahim. „Islamska država je više naštetila muslimanima nego Zapad", glasi njegovo ubeđenje. Teroristički napadi od 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington i 13. novembra 2015. na Pariz muslimane su upleli u borbu koju nisu želeli.

Jer terorističke organizacije poput Islamske države i Al Kaide su ojačale tek kroz napade Zapada. Talibani, koje su tada podržavale Sjedinjene Države, su bili ujedinjeni u borbi protiv sovjetske okupacije. IS je nastao uništenjem iračke vojske nakon što su američke snage svrgle Sadama Huseina 2003. godine.

Religiozno inspirisani teror pretnja je svim vernicima bez obzira na konfesiju. Ali, ako jedni drugima čuvaju leđa, onda će taj isti teror udariti u prazno. Nakon najnovijih napada u Tanti i Aleksandriji na koptske pravoslavne crkve, mnoge muslimanske zajednice su pozvale na doniranje krvi za žrtve. Islamofobija, kako to rado dočaravaju islamisti, izgleda pak drugačije.

I u Nigeriji u kojoj Boko Haram bombarduje crkve i džamije i otima devojčice, muslimani i hrišćani se drže zajedno.

Dakle, vreme je da se stvari diferenciraju i traže zajedničke vrijednosti. Jer, iza religiozno nabijenih konflikata se u većini slučajeva skriva politička borba za moć i nedostatak ekonomske perspektive. Samo međureligijski dijalog može da zaustavi terorizam i da prednost miru. A da to nije samo pusta želja, pokazuje i niz inicijativa, koji ovaj zadatak sprovode u delo mukotrpnim i zaslužnim radom i daleko od medijske pažnje.

Zašto onda na Uskrs, praznik Hristovog vaskrsenja i večnog života, ne mislimo na mnoge borce za mir koji svoju snagu crpe u svojoj veri? Moje divljenje je stoga usmereno ka ljudima poput biskupa Kajgama i emira iz Kanama, koji podstiču međureligijski dijalog u Nigeriji, ka Nelsonu Medneli ili Malali Jusafazi. Oni su pokazali da ljudskost može da pobedi smrt i teror – uz pomoć religije a ne uprkos njoj.

***

Proöitajte i drugo viđenje: Religija je oružje