Rusija: Izbori bez izbora?

DW: Gospodine Akunin, u Rusiji demonstranti već sedmicama izlaze na ulice i protestuju protiv Vladimira Putina. Reč je o desetinama hiljada ljudi, koji svakodnevno demonstriraju. Vi ste jedno od najpoznatijih lica protestnog pokreta u Rusiji. Da li je to početak kraja Putinove ere?

Akunin: Potpuno sam siguran da se politička karijera Vladimira Putina polako ali sigurno bliži kraju.

DW: U većim gradovima Putin gubi na popularnosti, ali u ruralnim krajevima on još uvek uživa veliku podršku. Kako objašnjavate da Putin i dalje ima najbolje šanse da pobedi na predsedničkim izborima?

Akunin: Uopšte nije lako reći kakve šanse Vladimir Putin istinski ima na predsedničkim izborima 4. marta. Da bi se odgovorilo na to pitanje izbori bi morali biti fer i transparentni. Ali, oni to nisu. Prvo, Kremlj je odredio sve kandidate za predsednika. Među njima nije nijedan, za kojeg bismo glasali mi koji protestujemo. Dakle možemo da biramo ili Putina ili drugog nekog kandidata koji nam se ne sviđa. To je jedna stvar. Druga je izborna kampanja i način na koji se sprovodi. Bestidno je u kojoj meri Putin određuje program na državnoj televiziji. Svi državni TV kanali šire samo propagandu. Kako onda da Vam pod takvim okolnostima dam odgovor na pitanje ko ima najbolje šanse da postane predsjednik.

DW: Zanimljivo je da su nosioci protesta pripadnici novog ruskog srednjeg sloja, koji su pre 12 godina profitirali Putinovim dolaskom na vlast. Šta te ljude sada tera da izađu na ulicu?

Akunin: Mislim da je to prirodni proces, zakon evolucije. Razvoj srednjeg sloja prolazi kroz određene faze, zar ne? Najpre ljudi samo misle o tome kako da naprave imetak i zbrinu sebe i svoje porodice. Ta faza je sada, hvala Bogu, iza nas. Onda počinju da se interesuju šta se dešava napolju, u njihovom gradu i zemlji. Žele da učestvuju u političkom životu. Ali za to nemaju mogućnost. Rukovodstvo u Kremlju je naviknuto na to da radi šta želi i da to nikome ne smeta. I sada su ruski moćnici suočeni sa neočekivanim preokretom.

"Ljudima više nije svejedno"

DW: Zar su parlamentarni izbori u decembru bili više nefer nego bilo koji drugi u prošlosti?

Akunin: Nisu. Ali, pre je ljudima bilo svejedno. Sada im nije više svejedno i izlaze na ulicu. Putin nikako ne može da razume šta se dešava, šta se promenilo. Promenilo se to što je Rusija sada druga zemlja. Srednji sloj društva je odrastao. Želi uticaj. Traži da saupravlja zemljom.

DW: Ali Putin kaže da je on bio taj, koji je napravio ruski srednji sloj?

Akunin: Da, ponekad se s tom porukom ide u javnost, naime da je sve čemu Rusija ima da se zahvali, došlo od Putina. Za ono što nije dobro, okrivljuje se američki State Department ili opozicija. Sve manje ljudi veruje u te besmislice.
 
DW: Do sada je veći deo održanih demonstracija bio dozvoljen. Policija se drži po strani. Kada bi Kremlj mogao izgubiti živce?

Akunin: Putin je okružen sa mnogo ljudi, koji nisu neke pameti. Takvi ljudi mogu napraviti puno gluposti, ako se svom šefu žele predstaviti kao poslušna deca. Stoga je moguće da će Kremlj izgubiti živce, ali to će samo ubrzati pad režima, jer će doći do radikalizacije protestnog pokreta. Lako je suzbiti demonstracije na kojima je 300 ljudi. No, to je nemoguće, ako na njih izađe 100.000 ljudi. Osim toga, verujem da policija nije posebno zainteresovana da se bori protiv demonstranata.

DW: U izbornoj kampanji Putin je obećao jačanje demokratije i građanskih prava. Koliko mu se može verovati?

Akunin: Vidite kada jedan moćnik počne da gubi vlast, jer društvo teži promenama, on ima samo jednu mogućnost da se održi na vlasti: On se mora staviti na vrh reformskog pokreta. Tome nas je naučila istorija. Dakle, on mora više dati nego što opozicija traži. Putin uvek dolazi prekasno. Sada nudi demonstrantima ono što su tražili pre dva meseca. Sada je to premalo. Kao da hoće s nama da pregovara. Ali, on je u slabijoj poziciji. I to što nudi, nije dovoljno.

DW: Slogan protestnog pokreta u Rusiji je "Rusija bez Putina". Postoji li uopšte alternativa za Putina?

Akunin: To nas često pitaju, a istovremeno nam Kremlj servira svoje marionete. Pogrešno je pitanje ko bi mogao doći nakon Putina. Mi se moramo pitati, šta bi trebalo da se dogodi nakon Putina. Jedini mogući odgovor je: demokratija.

Autor: Aleksandra fon Namen / Jasmina Rose
Odg. urednik: Jakov Leon