Ruska baka i ljudska prava

Bila jednom jedna kuća u Permu. Kuća beše lepa, ali stara. Veoma stara. Imala je mnogo stanara. I oni su bili stari. Bake. Jednog dana dođe jedan preduzetnik. On beše mlad. I bogat. Hteo je da u podrumu kuće napravi privatni bazen. No, to beše opasno. Kuća bi mogla da se sruši. Bake su se žalile kod nadležnih institucija. Niko ni da čuje. Ni sudovi. Bogati „biznismen“ beše očito previše moćan. Tako su se starice obratile Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, kako im se jednog dana krov ne bi srušio na glavu.

Ovakvih slučajeva je mnogo. Ovom sudu se obraćaju ljudi koji su izgubili nadu da će u svojoj zemlji doći do pravde. Radi se o ugrožavanju života, mučenju, protivpravnom oduzimanju slobode, verskoj diskriminaciji, gušenju slobode mišljenja, ali ponekad i o kućama koje mogu da se sruše zbog nečije samovolje.

Brojne ruske žalbe

Prema podacima ruskog Ministarstva pravde, 2011. godine je 40 000 Rusa podnelo žalbe Međunarodnom sudu za ljudska prava. To je bila petina od ukupnog broja. Tri godine kasnije Rusija je izbila na prvo mesto po broju žalbi, od tada se takmiči za vodeću poziciju ponekad sa Turskom a ponekad sa Ukrajinom.

Rusi se u ovom broju obraćaju međunarodnom pravosuđu jer smatraju da to jeste jedini način odbrane osnovnih prava. To je BIO jedini način. Naime, sada Ruski ustavni sud može da poništi presude međunarodnih sudova, pre svega ovog suda u Strazburu. I to bez postupka saslušavanja oštećene strane. Samim tim se vrši povreda pravnih normi, smatraju pravni stručnjaci.

Kakav glas bije ruske sudove kada su u pitanju ljudska prava pokazuju pre svega poznati procesi, kao što je suđenje Hodorkovskom. Taj milijarder, prema mišljenju Međunarodnog suda za ljudska prava, 2005. godine nije imao fer postupak. Sud je doneo presudu da mu se plati obeštećenje u visini od 10.000 evra. Važnije od toga je mišljenje suda da proces nije bio politički motivisan.

Bez vere u sudsku pravdu

Međutim, kada je 2015. drugi međunarodni sud – Stalni arbitražni sud u Hagu – doneo presudu da je razbijanje naftne imperije Hodorkovskog bilo ilegalno i Moskvi naložio da plati odštetu u visini od 50 milijardi dolara, ruskoj državi je sve to očigledno dozlogrdilo i rekla je „njet“ – a to odbijanje je sada pravosnažno.

Koliko god ko negodovao, ali Mihail Hodorkovski nije baš siromašan. On će verovatno i dalje voditi borbu za svoja prava. Međutim, Putinovim dekretom obični Rusi nisu samo izgubili moguće obeštećenje, već i veru u sudsku pravdu. A starice u Permu možda i krov nad glavom. Ostaje nada da će makar da prežive ako im se kuća jednog dana sruši.