Snouden odbio susret sa Nemcima u Moskvi

U najnovijoj seriji dokumenata objavljenih zahvaljujući Snoudenu, može se jasno zaključiti koliko blisko su proteklih godina sarađivali agenti NSA i nemačkih tajnih službi, uključujući i Ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV). Ta saradnja je daleko kompleksnija od onog što se u nemačkoj javnosti do sada govorilo.

Pedeset dokumenata ukazuje na saradnju NSA, isprva sa BND-om, a potom i službom BfV. Oni se ne mogu videti u celosti, ali se na osnovu delova dokumenata, koje je objavio Špigel, može jasno zaključiti, kako su obaveštajci ove dve zemlje negovali sve bolje odnose od 1962. pa do danas. Ured za zaštitu ustavnog poretka u Nemačkoj (BfV) i Ured za zaštitu bezbednosti informacija (BSI), izrazili su spremnost na blisku saradnju sa NSA, januara 2013. U jednom od dokumenata, koji ti potvrđuju, navodi se kako su nemačke obaveštajne službe zainteresovane za tešnju saradnju na „operativnom i analitičnom nivou“.

Bliska saradnja pomenutih službi SAD i Nemačke, i ne bi bila toliko sporna, da se u dokumentima, koje je nemačkim medijima prosledio Snouden, ne vidi i „priča o uspehu“, u kojoj se nadležne službe hvale promenom zakona, koja omogućava nadgledanje građana. „Nemačka vlada je promenila tumačenje zakona G10, koji štiti komunikaciju građana, što bi BND-u trebalo da omogući fleksibilniju razmenu zakonom zaštićenih informacija sa stranim partnerima.“

Malte Špic, portparol saveznog Udruženja medija i internet portala, inače član nemačke partije Zeleni, zabrinut je svaki put kada službe poput NSA „slave“ uspehe u Evropi, koji pomenuti dokumenti dokazuju. „Pravo je pitanje da li je neko iz ureda kancelarke pomogao ovim agencijama da ostvare takav cilj, odnosno da im se omogući dalekosežniji nadzor građana i alternativno tumačenje zakona G10“, kaže Špic.

Tajanstvena lista

Još jedan dokument naslovljen „JSA ograničenja“ otvara dodatna pitanja. JSA je skraćenica koja ukazuje na zajedničko tehničko delovanje tajnih službi. U ovom slučaju NSA i BND i to u zgradi, koja se nalazi u Bad Ajblingu, u Bavarskoj. Dokument potvrđuje da je u Nemačkoj nemoguće špijunirati građane i internet saobraćaj stranica sa domenom .de. Međutim, pošto se mejl adrese mnogih korisnika u Nemačkoj, završavaju sa .net, .com i .org, onda ograničenja gotovo i da nema. Ipak, na listi koja je dospela u javnost, moguće je videti internet adrese određenih službi i kompanija, koje je BND navodno želeo da zaštiti (na primer Bundesver, Dojče banka, Simens, Mercedes-Benz).

Lista je, kako tvrde stručnjaci, potpuno zbunjujuća, jer se na njoj nalaze institucije poput vatrogasne službe u Ingolštatu. Pri tome, mejl adrese nemačkih političara, koje bi po logici stvari takođe trebalo zaštiti, nisu navedene, kao ni značajnijihh državnih i privrednih subjekata. U svakom slučaju, pogledi su sada uprti u Berlin. Špic insistira na odgovorima, a pridružuju mu se i mnogi drugi političari i građani.

Parlamentarna istražna komisija u blokadi?

Nemački parlamentarni odbor koji bi trebalo da se pozabavi ovim optužbama, ima težak zadatak. Jer odgovore na mnoga pitanja neće moći da ponudi bez pomoći Edvarda Snoudena, a on je, u međuvremenu, odbio da bude saslušan u Moskvi, gde trenutno boravi. Zeleni i Levica od vlade u Berlinu traže da bivšem agentu NSA ponude garancije za dolazak u Nemačku, gde bi sva sporna pitanja bila postavljena. Međutim, kancelarka Angela Merkel nema nameru da to omogući, jer ne želi da se zameri Sjedinjenim Američkim Državama.

Početkom juna, poslanici vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije (SPD) izrazili su želju da se u Rusiji organizuje susret sa Edvardom Snoudenom. Ali njegovi advokati su saopštili (u petak, 20. juna( da on na to nije pristao. Lopta je trenutno na terenu vladajućih stranaka i vlade u Berlinu. Čeka se na mnoštvo odgovora, a prvenstveno na scenario, koji bi omogućio svedočenje ključnog svedoka pred nemačkim istražnim organima.

*U video-intervju za DW govori Džeslin Radak iz advokatske kancelarije koja zastupa Edvarda Snoudena.