„Vazdušni napad“ ili samo „napad“?

Da li je to bio „vazdušni napad" ili samo „napad"? Neposredno nakon što je 19. septembra zapadno od Alepa napadnut humanitarni konvoj Ujedinjenih nacija, i jedna i druga velika slila, Rusija i SAD, počele su da prebacuju odgovornost jedna na drugu. Sporan im je bio i sam termin kojim je označen napad. Ujedinjene nacije brzo su saopštile da se radi o „'vazdušnom napadu". Rusi su protestovali, jer je to značilo da je odgovornost za napad na ruskoj armiji. Uložili su prigovor i zahtevali od Ujedinjenih nacija da se koristi samo izraz „napad". Dakle, nikako „vazdušni napad". Ali, dogodilo se upravo suprotno: „Na osnovu naših analiza došli smo do zaključka da se ipak radi o 'vazdušnom napadu'", rekao je Lars Bromli, savetnik u programu UN za satelitsko nadgledanje. „Uveren sam da i mnogi drugi izvori navode isto."

„Google Earth" kao dokaz?

I zaista, zahvaljujući visokorazvijenoj satelitskoj tehnologiji, može se steći sveobuhvatna slika. Još jedan kvalitativni skok napravljen je u dokumentacionoj tehnologiji – kombinacijom snimaka sa „Google Earth", satelitskih, vazdušnih i snimaka sa zemlje u visokoj rezoluciji uz pomoć kojih se prave trodimenzionalne karte sa bilo koje tačke Zemlje.

Ta tehnologija postala je poznata široj javnosti prvi put u leto 2014. Tada se diskutovalo o tome odakle su u ukrajinsko-ruskom sukobu izvršeni raketni napadi na ukrajinske trupe. Britanski novinar Eliot Higins tada je na svom portalu „Bellingcat" objavio rezultate svojih istraživanja.

Satelitski snimci dostupni preko „Google Earth", pokazuju kratere na mestima na koja su padale rakete. Na osnovu veličine kratera i pravca, Higins i njegov tim izračunali su putanje raketa, a samim tim i moguće mesto odakle su one ispaljene. Pokazalo se da su sva mesta na ruskoj teritoriji.

Nije vazdušni napad?

Istovremeno, oni su, takođe uz pomoć „Google Earth", analizirali i video-klipove na kojima se vidi ispaljivanje raketa, a koje su na internet postavili ruski civili. I ti snimci dokazuju da su mesta s kojih su ispaljene rakete, na ruskoj teritoriji.

I u slučaju napada na humanitarni konvoj Ujedinjenih nacija, upotrebljena je satelitska tehnologija kojom su otkriveni krateri od raketa. Među njima je bio i jedan veliki krater koji je „najverovatnije nastao od eksplozije municije bačene iz vazduha", tvrdi Bromli. Taj krater je drugačiji od kratera nastalih nakon artiljerijske odnosno minobacačke paljbe.

Analitičarima su i ranije upale u oči nelogičnosti u ruskoj argumentaciji. S obzirom na to da u tom regionu lete samo Rusi, sumnja je odmah pala na njih. Ruska vojska odbacuje optužbe da je odgovorna za napad i umesto toga tvrde da se radi o američkim napadima bespilotnim letilicama – iako su pre toga generalno isključili mogućnost napada iz vazduha.

„Učiniti život nepdonošljivim“

Treba dodati i to da bespilotne letilice nisu predviđene za teške vazdušne borbe. Švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung" piše da dve američke rakete tipa „Paklena vatra" (Hellfire) ili recimo šest manjih raketa vazduh-zemlja ne mogu da izvedu tako teško bombardovanje kao što je bilo ono na konvoj UN. „To ne odgovara video-zapisima, na kojima je vidljivo mnogo intenzivnije bombardovanje", piše „Noje cirher cajtung".

Pri tom bi još jednom trebalo podsetiti da samo Rusi lete iznad oblasti u kojoj se dogodio napad. Švajcarski list piše da oni svesno vrše napade na centralnu infrastrukturu, što je taktika celokupne ruske strategije. „Kalkulacija koja se iza toga krije je očigledna: učiniti život što nepodnošljivijim u oblastima pod kontrolom pobunjenika."

Analiza dobijena na osnovu satelitskih snimaka u skladu je s izjavama Međunarodnog crvenog krsta i Međunarodnog polumeseca. Te humanitarne organizacije su od prvog trenutka tvrdile da se radi o „vazdušnim napadima". Iako dokazi za to nisu čvrsti, ipak ih potkrepljuju vrlo uverljive indicije.