Veteran (nije) za nove radne pobede

U tekstu naslovljenom „Junker ljut na Merkelovu“, diseldorfski Rajniše post piše: „Konzervativni pobednik evropskih izbora Žan-Klod Junker očekivao je jasnu podršku savezne kancelarke Angele Merkel na putu ka mestu predsednika Evropske komisije. Međutim, nakon sastanka šefova država i vlada EU, Merkelova nije htela da se izjašnjava.“ Rajniše post dalje piše da je Junker za vreme dužničke krize u više navrata stao na put Merkelovoj:

„Ona poznaje njegovu tvrdoglavost – zato i nije u potpunosti dala podršku glavnom kandidatu evropskih demohrišćana na izborima za evropski parlament. Moguće je da Merkelova i drugi pokušavaju da nađu nekog alternativnog kandidata, kojeg bi prihvatio i Dejvid Kameron. Možda premijera Irske Enda Kenija ili šeficu Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. Parlament EU preti blokadom ukoliko se tako nešto desi. Traži izbor glavnih kandidata, kako birači ne bi bili prevareni i smatrani glupima.“

O izboru novog predsednika Evropske komisije, kao i o podeljenostima unutar EU, piše i Vestfalenpost: „Sada se radi o uspostavljanju novog odnosa moći između parlamenta EU i Evropskog saveta, kao i o definisanju političkog kursa za narednih pet godina. Dejvid Kameron nije jedini koji sumnja da je evropski veteran Junker pravi čovek za novi početak. To stvara problem kancelarki Angeli Merkel. Ona Britance želi da zadrži u Uniji ali isto tako zna koliko bi ugledu Evrope moglo da šteti ako se izjalovi izbor glavnog kandidata. Delimično je sama kriva za to.

Izgleda kao da sama nije potpuno oduševljena sa čovekom iz Luksemburga, međutim ni za jednog drugog kandidata se nije više založila. Dobra vest je da u rešavanju takvih problema EU ima veliko iskustvo i što nisu jasne pozicije svih strana. Parlament još uvek nije izabrao Junkera. On poslanicima najpre mora da izloži svoje planove, koji bi trebalo da pridobiju i socijaldemokrate. A pored predsednika Evropske komisije, potrebno je izabrati i ljude za mnoge druge funkcije. To neće biti lako, to je teška borba različitih interesa, uobičajena za demokratiju.“

U tekstu „Evropa na raskrsnici“, list Vestfalen blat piše: „Ne radi se o Žan-Klodu Junkeru ili o pitanju koji ljudi sede u pojedinim evropskim institucijama. Centralno pitanje bi moralo da glasi, da li će se Unija razviti u političku jedinicu sa autoritetom centralne vlasti, ili će ostati konfederacija nezavisnih država. EU je možda dobro prebrodila krizu, ali osnovni problemi nisu rešeni. Nezaposlenost koja pogađa 27 miliona ljudi je skandal. Nerešen problem energetske bezbednosti ostaje rizik budućnosti. Za ta pitanje lako je naći konsenzus. Ali šta je sa pitanjem, da li države članice ponovo smeju da olabave uvedene mere štednje?“