Zabraniti kasetne bombe pod hitno!
25. jun 2009.
Polazeći od činjenice da u svetu godišnje strada oko 15.000 ljudi od zaostalih mina, još prošle godine pokrenuta je i međunarodna kampanja za zabranu proizvodnje kasetne municije.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji, bez Kosmeta, postoji šest lokacija na kojima još ima neeksplodiranih kasetnih bombi. Vlasti u Beogradu su još pri šest godine započele deminiranje zemljišta, a do sada je poginulo i povređeno nekoliko desetina lica. Među njima je i pirotehničar, Branislav Kapetanović iz Kragujevca, koji je od zaostale kasetne bombe izgubio obe ruke i noge.
“Posle mog povređivanja, našao sam sebe u ovoj akciji da na neki način pomognem da se oslobodimo svih kasetnih bombi. Borim se na svim ovim konferencijama svojim govorima, lobiranjem da dokažem koliko su kasetne bombe opasne po čovečanstvo i po civilno stanovništvo.”
Branislav je u maju prošle godine u Dablinu svedočio kao žrtva kasetnih bombi, nakon čega je i napisan tekst Konvencije o zabrani upotrebe kasetne municije. Pokrenuta je i međunarodna kampanja za zabranu proizvodnje, prodaje i korišćenja kasetne municije. Eva Marija Fišer iz Međunarodne organizacije za zaštitu lica sa invaliditetom poručuje da se tekst Konvencije fokusira isključivo na čoveka i žrtvu.
“Ne radi se o oružju ili o mogućnostima novog naoružanja. Treba imati u vidu pomoć koja je neophodna ljudima i činjenicu da više ne sme da bude novih žrtava.”
Deminiranje teče “puževim tempom”
Sporazum je do danas potpisalo 98 država, 10 država ga je ratifikovalo. Nemačka se obavezala da svoju postojeću kasetnu municiju uništi do 2015. godine, zašta će joj biti neophodno 40 miliona evra. Nemački političari nastojaće da mobilišu sve one države, članice NATO-a i Evropske unije, koje se još nisu odlučile na ovaj korak. Klaudija Rot iz Stranke Zelenih, kaže:
“Moramo na političkom nivou da izvršimo pritisak, ali pritisak ćemo da vršimo i javno, sve dok zemlje članice NATO-a i Unije same ne donesu odluku i kažu: I mi želimo da potpišemo Sporazum i postanemo dio Alijanse.”
Za čišćenje minskih polja i i kasetnih bombi u zemljama Balkana zaduženi su Centri za deminiranje, a brzina rada većinom zavisi od donacija. Stručnjaci upozoravaju da bi, uprkos razvijenom sistemu deminiranja, dosadašnjim tempom zbog nedostatka novca, kompletan posao mogao da traje još narednih 40 godina.
Nemačka ratifikovala konvenciju o zabrani kasetnih bombi
Nemačka je ratifikovala međunarodnu konvenciju o zabrani kasetnih bombi, saopštio je danas zamenik ministra inostranih poslova, Gernot Erler. On je u Berlinu otvorio međunarodnu konferenciju o kasetnim bombama, na kojoj učestvuju zemlje koje su do sada potpisale konvenciju o kasetnoj municiji.
Erler je podsetio da kasetne bombe spadaju u "najpodmuklije oružje na svetu" i da 95 odsto žrtava kasetnih bombi čine civili. Ukazao je da posle oružanih sukoba čitavi regioni u zemljama koje su u njih bile uključene ostaju neupotrebljivi zbog opasnosti od kasetne municije.
Tako je ova Konvencija, koji je do sada potpisalo 98 država, od čega 20 članica NATO, sada ratifikovalo 11 zemalja. Konvencija može da stupi na snagu šest meseci pošto je ratifikuje najmanje 30 država.