Zapadu vezane ruke u Siriji

Sirijski ministar spoljnih poslova Valid Mualim zna da njegova zemlja ne mora da strahuje od međunarodne zajednice. Pred Ujedinjenim Nacijama on je rekao:

„Zahvaljujem svim državama koje u ovoj krizi stoje na našoj strani i sprečavaju štetu po našu zemlju.“

Hilaj Kashan sa američkog univerziteta u Libanu objašnjava zašto vlada u Moskvi nije podržala nacrt rezolucije koji su podneli Evropljani: „Rusija ima svoje interese u Siriji. Moskva ne želi da ponovo čini ustupke kao u slučaju Libije, i da za uzvrat ništa ne dobije. Zapadu su u režimu u Damasku vezane ruke.“

Sirija strateški važnija o Libije

U slučaju Libije, Kina i Rusija su uzdržavanjem od glasanja u Savetu bezbednosti UN oslobodile put za vojnu intervenciju NATO. U slučaju Sirije, ove dve sile sa pravom veta ne prihvataju čak ni privredne sankcije. Ova centralno-arapska zemlja, sused Izraela, Iraka i Saudijske Arabije, političko-strateški je daleko značajnija od Libije, kaže Salman Šaik sa instituta Bruking u Vašingtonu:

„Zato su Rusija i Kina zauzele kritičan stav. Potrebna je ujedinjena akcija: na međunarodnom i regionalnom nivou, ali i u arapskom svetu – koalicija koja vrši veći pritisak , kao prilikom zaštite libijskih civila.“

A evo šta kaže jedan učesnik demonstracija u Jordanu: „Arapska Liga mora nešto da preduzme. U suprotnom, međunarodna zajednica će morati da interveniše u Siriji.“

Evropljani su, doduše, ublažili nacrt o sankcijama. Umesto sankcija, u nacrtu je još samo bilo reči o „ciljanim merama“. Pa ipak, Rusija i Kina nisu promenile stav. Rusija je, naime, glavni isporučilac oružja Damasku i poseduje bazu u Siriji, a Kini su nafta i poslovi važniji od ljudskih prava. Osim toga, sa zapadom se spori oko pitanja, da li pored nasilja državnog aparata treba osuditi i nasilje demonstranata.

Autori: Ulrih Lajdhold / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković