Kipar na Baltiku?

Laiku bi moglo da se učini da Letonija stvarno pokušava da imitira Kipar. Svakog leta, glamur i blještava industrije zabave privlači turiste koji se sjate u Urmalu, odmaralište pored mora, na pola sata vožnje od glavnog grada Rige. Tokom dvanaest godina, grad je domaćin muzičkog takmičenja „Novi talas“, čiji su učesnici bili poznati pevači iz Rusije i bivših sovjetskih republika. Ovo takmičenje je postalo neformalno okupljalište bogatih i moćnih ljudi Rusije poput Mihaila Fridmana i Romana Abramoviča

„Novi talas“ je osnažio Letoniju i popularnost Urmale. Ali za Andreja Ščerbakova koji se u banci „Rietumu“ bavi nekretninama, najvažnije je što popularnost Letonije dovodi sve više kupaca stanova, vila ili zgrada. „Primetili smo porast klijenata i otvaramo mnogo novih bankovnih računa“, kaže Ščerbakov za DW. Klijenti mahom dolaze iz bivših sovjetskih republika, a razlog više da kupe kuću baš u Letoniji je zakon iz 2010. godine. Prema njemu, svako ko u nekretninu uloži najmanje 140.000 evra dobija trajnu dozvolu boravka u Letoniji i samim tim u Evropskoj uniji.

Novo poresko utočište

Ali tu se zakonodavci u Rigi nisu zaustavili. Promene poreskog sistema su ove godine načinile Letoniju još privlačnijom za osnivanje holding kompanija. Olakšice kod poreza na dohodak, ukidanje poreza na kamate i naknade stranim kompanijama i poreska stopa od svega 15 odsto – to su aduti Letonije. Sven Gigold, nemački političar i član Evropskog parlamenta, nedavno je nazvao Letoniju „novim poreskim utočištem evrozone“. „U suštini, postoji želja da se u Letoniji razvije bankarski sektor namenjen strancima. Dakle, po uzoru na kiparski poslovni model,“ kaže ekonomista Janis Oslejs, koji deli Gigoldov pogled.

Oslejsa takođe brine to što Letonija pokušava da privuče ruski novac i kapital prodajući zemljište Rusima i ljudima drugih nacionalnosti koji dolaze iz zemalja trećeg sveta. „Ako Letonija ne nađe način da postigne brzi industrijski rast u svojim osnovnim industrijskim granama i napravi čvršću osnovu za svoju ekonomiju, onda smo na putu ka nestabilnoj piramidi kakvu smo videli na Kipru“, kaže Oslejs.

Bankarski sektor nije kao na Kipru

Premijer Valdis Dombrovskis, koji je predvodio pokušaje Letonije da se pridruži evrozoni, je siguran da Letonija nije novi Kipar. Dombrovskis za DW naglašava da Letonija ima relativno mali bankarski sektor u poređenju sa Evropskom unijom. „Na primer, ako aktiva bankarskog sektora lebdi između 700 i 800 procenata BDP-a na Kipru i u Evropskoj uniji, u Letoniji možete da pronađete nivoe između 360 i 370 procenata.“

To podacima potkrepljuje i Natalija Tkačenko, iz Upravnog odbora Baltičke međunarodne banke. Ona kaže da depoziti stranaca u njenoj banci nisu značajno porasli – krajem februara je bilo 313 miliona evra, a sada ima 322 miliona evra. „Imamo porast od 3 odsto i to je normalno“, kaže Tkačenko. Ona međutim primećuje da sve više stranaca osniva holding kompanije u Letoniji, a to pravda „privlačnom geografskom pozicijom između istoka i zapada“ i „razvijenim tranzitnim sistemom“.

Strani kapital pod lupom

Finansijska i tržišna komisija objavila je da je prošle godine strani kapital u Letoniji iznosio 48,9 odsto ukupnog novca deponovanog u bankama. Poređenja radi, pre deset godina taj iznos je bio više od 54 procenta, da bi 2009. godine opao na 38 odsto, kada je Letonija prolazila kroz najdublju ekonomsku krizu u Evropskoj uniji. „Ispitujemo svako ulaganje, odakle ono dolazi, kao i to da li ima legalno poreklo. Banke moraju da ispune niz zahteva u vezi sa prevencijom pranja novca“, kaže Kristaps Zakulis, koji je na čelu Komisije. Dodaje da 13 od 29 banaka u Letoniji pretežno rade sa strancima i da su one pod posebnom lupom.

Međutim, ne slažu se svi sa tim. Markus Majncer iz Mreže poreske pravde za Dojče vele kaže da Letonija priprema „opasne zakone o porezu“. „Zaista je neuspeh što neko dozvoljava ovako niske poreske stope i izuzetke u Letoniji – u kombinaciji sa veoma strogom diskrecijom banaka i neuspehom u borbi protiv pranja novca“, kaže Majncer. „Ne treba da zaboravimo da bi neke zemlje trebalo da se dobro pogledaju u ogledalo, a to se odnosi i na Nemačku, Holandiju, kao i na ostale.“

Majncer je rekao za Dojče Vele da bi bilo pogrešno zahtevati od novih članica evrozone da se pridržavaju standarda koji i nisu zvanično formulisani u okviru Evropske unije. Analitičari poput Majncera misle da bi bilo daleko bolje za EU da zavede red u sopstvenoj kući, a koji se tiče poreskih stopa za korporacije i mogućnosti prekograničnog ulaganja.

Autori: Gederts Gelcis / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević